10 ZLATNIH PRAVILA SUNČANJA U SOLARIJUMU

1. Pre tretmana sunčanja morate odrediti svoj tip kože na osnovu tabele. Vlasnik salona vam određuje dužinu sunčanja shodno tipu lampi koje su instalirane u solarijumu.
2. Osobama ispod 16 godina starosti i onima sa tipom kože 1 nije preporučljivo sunčanje u solarijumu.
3. Ako imate bilo kakvih problema sa kožom obratite se svom lekaru za savet da li smete da se sunčate u solarijumu. Ako imate problema da aknama ili psorijazom sunčanje u solarijumu može dati pozitivne efekte.
4. Ako vam je koža alergična na UV zračenje preporučujemo pažljivo i postepeno sunčanje. Posle prvog sunčanja uvek napravite 1 dan pauze, pa potom nastavite sa svakodnevnim tretmanima. Uvek skratite vreme sunčanja u početnim fazama, pa ga produžujte postepeno. Momentalno prekinite tretman ako koža u toku sunčanja počinje da vas zateže i pecka.
5. Uklonite sa kože sve kozmetičke preparate, šminku i nakit, pre upotrebe solarijuma.
6. Neki medikamenti mogu biti kontraindikovani na UV zračenje. Pročitajte upustvo lekova koje uzimate ili pitajte svog lekara za savet. Osobe pod dejstvom droga i alhohola ne smeju koristiti solarijum.
7. Kada se sunčate obavezno stavite zaštitne UV naočare, jer UV zračenje može ozbiljno da ošteti očnu mrežnjaču.
8. Sunčajte se samo jednom dnevno. Nemojte se u jednom danu sunčati i u solarijumu i na suncu. Godišnje se sunčajte u solarijumu najviše od 50-60 puta. Napravite pauzu sunčanja najmanje 4 nedelje godišnje.
9. Specijalizovana sredstva za sunčanje u solarijumima mogu skratiti program sunčanja i obezbeđuju sigurno sunčanje. Istuširajte se posle tretmana i koristite balzame namenjene za posle sunčanja u solarijumu.
10. Ako primetite neke negativne promene na koži posle sunčanja obavezno konsultujte svog lekara.

SOLARIJUM I ZDRAVLJE

* Fotobiološko naučno vrednovanje

Kakve još koristi imamo od solarijuma osim sveže, atraktivne boje?
Kao prvo, pocrnelost kože čini važnu prirodnu zaštitu od sunca. Takvu zaštitu uvek nosite u svojoj koži i ona je, za razliku od kozmetičkih sredstava za zaštitu, otporna na vodu. Posebno, crnjenje u solarijumu bez usputnih opekotina je najbolja mogućnost za sticanje zaštite od sunčevog zračenja.
Ukoliko postoji sklonost kože ka alergijama na sunčeva zračenja ili ka fototoksičnim reakcijama, uz pomoć saveta lekara i solarijuma se može doći dotle da koža stekne otpornost na ta dejstva.
Još odavno su poznate mnogobrojne pozitivne osobine sunčanja u solarijumima i one se često i preventivno koriste za određene tretmane bez medikamenata.

Solarijum je uspešan u sledećim segmentima:

• fotosintezom generiše vitamin D3 koji, kao katalizator, učestvuje u razmeni mnogih materija u organizmu, pogotovo kalcijuma u profilaksi osteoporoze
• niske doze UVB zračenja podsticu imuni sistem organizma
• poboljšava cirkulaciju i prokrvljenost organizma
• poboljšava stanja nečiste kože (akni, bubuljica itd.)
• doprinosi smanjenju nivoa holesterola zahvaljujući blagotvornom dejstvu doziranih količina UVB zračenja

Koristi od sunčanja na suncu i u solarijumu su neosporne. Na suncu se treba sunčati tako da se izbegne direktno zračenje sunca, a time i UV zračenje i vrelina. Dobro su poznati rizici izlaganja direktnom sunčevom zračenju, a pošto sunce ne možemo da promenimo, naše ponašanje svakako možemo.
S obzirom da se u novije vreme, zbog načina života i drugih razloga, ne izlažemo suncu kao ranije, upućeni smo na korišcenje solarijuma. Moderni solarijumi, kod kojih su primenjena najnovija saznanja u fotobiološkim istraživanjima, nude visok stepen efikasnosti i bezbednosti.
Medutim, najvažnije od svega je da se ne preteruje sa upotrebom solarijuma, jer svako prekomerno korišćenje može poništiti sve blagotvorne osobine sunčanja.

ODREĐIVANJE TIPA KOŽE

Tip kože 1 –Keltski tip
Veoma osetljiva koža. Zastupljena u Evropi kod približno 2% populacije. Veoma svetla koža sa mnogo fleka, rida kosa, svetle oči. Koža teško crni ili ne crni uopšte čak i sa redovnim tretmanima na suncu ili u salonu.Osobama sa ovim tipom kože se ne preporučuje sunčanje u solarijumu.

Tip kože 2 -Svetloputi Evropljanin
Osetljiva koža. Zastupljena kod približno 12% evropskog stanovništva. Svetla koža, ponekad sa flekama, plava do braon kosa, plave, zelene ili sive oči.

Tip kože 3 -Tamnoputi Evropljanin
Normalno osetljiva koža. Zastupljena kod približno 78% evropske populacije, a najcešci je tip kože i kod nas. Cista, svetlo braon koža, bez fleka, sive ili braon oči.

Tip kože 4 -Mediteranski tip
Veoma otporna koža. Zastupljena kod oko 8% evropskog stanovništva. Braon koža bez fleka, tamno braon ili crna kosa, tamne oči.

Estetik Studio Vam želi zdravu, lepu i bakarno preplanulu kožu !